ROMEO I JULIJA U BOSNI !!!!! OBAVEZNO PROCHITAJTE BRUTALNO JE !!!!!! :DDD

by Guest Sat Jun 06, 2009 3:25 pm

ROMEO: (polupijan ispod njenog prozora)
Hajd' bona silazi, ne pravi se luda!

JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva)
Ako ti moj stari siđe, ostat ćeš bez muda!

ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo baš
ove prekrasne noći da mi je daš.

JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela
al' večeras oca m' ne bih smjela.

ROMEO: Skratit ću za glavu svakog' nek se zna
ko te bude im'o prije nego ja.

JULIJA: Romeo, Romeo daj jednom shvati
samo sam je tebi spremna dati.

ROMEO: Dobro, da ne bih mor'o tuđe glave sjeć'
ovog puta vjerovat ću ti na riječ.

JULIJA: Hajd' sad kući jebo ti sve
joj vid' kolko je sati! Hajd' čuvaj se!

ROMEO: De barem tol'ko se odvaži
pa mi je na minut pokaži!

JULIJA: (taman krenu da skine gaće)
Joj bježi eto mi ćaće.

OTAC JULIJIN: Uhljupe jedan opet si doš'o
kako si samo kroz mine proš'o?!

ROMEO: Nemojte čika Mato
Julija je moje zlato.

JULIJA ocu: Ma ja ga uopće ne znam
nisam ga zvala, doš'o je sam.

ROMEO: M'rššš ne laži kujo mala!
Znam ja sve kome si dala.

JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu
dok nisi pao mrtav tu!

JULIJA: Ma ti si Romeo u seksu amater.
Udri ga babo jebeš mu mater!

ROMEO: (dade se u paničan bijeg
brzo k'o metak pobježe uz brijeg)

JULIJA (prasnu u smijeh): A vid mangupa al' bježi
a htio bi kraj mene da leži.

JULIJIN OTAC: Babo će tebi momka da nađe
a ovoga će uhljupa neko zlo da snađe.

ROMEO (viče s brijega): E mangupe, dođi u čaršiju ako smiješ
da vidim jesi l' spreman da se biješ.

JULIJA: (cerekajući se): Romeo, Romeo odjebi ba
ako nastaviš tako ranit ću se ja.

JULIJIN OTAC: Idi kući bolan Romeo
dok nisam s tobom asfalt pomeo.

ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana
nećeš izać' iz bolnice mjesec dana.

JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam
neki dan je tražio da mu je dam.

ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli
šta ima tebe za sex da moli.

JULIJIN OTAC: (Ode u kuću, vode da pije)

JULIJA: (K'o fol ozbiljna, a u sebi se smije)

ROMEO: Odoh sada kući ko te jebe
idem da nađem trebu za sebe.

JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra
ako ne dobijem, dat ću ti sutra.

ROMEO: Ma daj kome hoćeš sad mi je svejedno
ne želim više da živim ovako bijedno.

JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac.
Ne želiš valjda da umreš k'o djevac?
(Zadiže majicu pokaza mu grudi
u Romeu poče želja da se budi)

ROMEO: (sav ushićen) O Julija oko moje crno
ma neka me pogodi puščano zrno.
Eto me k tebi, nemogu više
iako znam da crno mi se piše.

JULIJA: Dođi dođi, junače moj
da vidim taj buzdovan tvoj.

ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida
draganu svoju ne gubi iz vida)
(Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)

JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda!

ROMEO: Hajde, hajde, brže se skidaj!
Ako naiđe ti vikni "Kidaj!"

JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu
više i ne razmišljajući o svome ocu)
Hajd' da popijemo pa šta god da je
čula sam da onda duže traje.

ROMEO: Ne traži čaše
pit ćemo iz flaše.

JULIJA: Hajd' ja ću prva prinče moj.
Uh mašalla, mašalla kol'ki je taj tvoj!

ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flašu)
Hajd' da pijemo za ljubav našu.
Isprazniše bocu za par minuta
Julija postade k'o nešto ljuta.

JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli
al' sad me nešto poče stomak da boli.

ROMEO: A joj meni djevojko bludna
nećeš valjda reći da si trudna!

JULIJA: Marš, gluho bilo, stoko jedna
tvoja su nagađanja tako bijedna.

ROMEO: (Odjednom pade na tlo)
uh jebote, šta sam ovo popio!?

JULIJA: "Otrov za parcove" evo baš čitam
nisam prije stigla starog da pitam.

ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
E Romeo ludi tako ti i treba.

JULIJA: Izvini Romeo mislila sam da je vino
baš mi je izgledalo onako fino.

ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna)
Sad će ti "mala" ostat tijesna.

JULIJA: Ti umireš ne saznavši šta prava je ljepota
ne "umoči" ništa za života svoga.

ROMEO: (dopuza do Julije bliže)
Na tebe će vječno da mi se diže.
To izusti
i dušicu pusti
a samo je htio
da joj ga spusti.

JULIJA: (nestaje joj iz očiju plamen)
Kakva šteta, a tvrd mu je k'o kamen.
(Zatvara oči posljednji put)
Znam babo će biti na mene ljut.
-----------------------
3 dana poslije:

OFELIJA: Jes' čuo za ono dvoje?
Baš šteta, onako mladi.

HAMLET: Ma čuo sam bona, neg' se skidaj
dok nema nikog da se nešto radi.

Dati ili ne dati, pitanje je sad.